Prvi put se zauvek pamti

Dok sam gledala slike iz Istanbula i po Google Earthu otkrivala neke nove delove tog magičnog grada ponovo sam dobila inspiraciju da pišem... Pisaću o mom prvom putovanju u Istanbul :)

Mnogo toga imam da vam kažem, pa bi ovaj tekst bio predugačak... zbog toga  neću mnogo detaljisati, a tako će biti i sa drugim putovanjem. Nakon toga ću pisati na određenu temu na osnovu dosadašnjeg iskustva i istraživanja i to od prevoza, preko muzeja pa do hrane. Verujem da se slažete :)

Evo počinjem.

Za Uskrs je tetka bila kod mene i pričale smo (maštarile) o tome kako se njoj ide u Firencu a meni u Istanbul. Već dugo razmišljamo o tome da zajedno odemo u Firencu, ali meni se ne ide sa agencijom... U svakom slučaju, ona je otišla kući a priča je, kao i obično, ostala samo priča. Par dana nakon toga sam napisala status na FB da mi se ide u Istanbul, ona je napisala „ajmo!“. Tako je sve i počelo... nazvala sam je telefonom i pao je kompromis- idemo u Istanbul sa agencijom. Moj zadatak je bio da pronađem najbolju ponudu, pa sam tako pronašla Klio putovanje, nismo pogrešile. Uplatile smo varijantu busom od 5. do 10. maja. Posebno mi je bilo drago što idem sa mojom tetkom- najboljom na svetu!

I tako je naše putovanje napokon počelo..

Dok smo ulazili u Istanbul slušala sam pesmu Büyük Düşler (veliki snovi) i oduševljeno gledala taj ogroman grad.. sa desne strane su nas dočekale vetrenjače, sa leve tipske kuće, onda sa desne tipske zgrade, pa sa leve visoookeee zgrade i sa desne... shvatila sam da je Istanbul mnogo više od istorijskih spomenika,  trbušnih plesačica, začina, marama, cenkanja... Istanbul je metropola sa oko 14 miliona stanovnika, 4. grad po broju stanovnika  u svetu.

Putovali smo 17 sati, a put nije bio naporan jer nas je bilo toliko da je svako imao 2 sedišta na raspolaganju. Smestili smo se u hotel Hamidiye koji se nalazi u Laleli kvartu kod prelepe Šehzade džamije. 

Nakon sat-dva odmora bile smo spremne za “info-city tour”- šetnju sa vodičem i prvo upoznavanje grada. Pešačili smo zaista dosta i brzo po brdovitom starom evropskom delu Istanbula. Za pojedine delove smo tetka i ja rekli da ćemo ponovo obići, ali nije bilo vremena... Maratonska šetnja, od Šehzade džamije do Ataturkovog mosta pa pored bazara začina i Nove džamije pa do stuba sa obručima (Çemberlitaş), završila se posetom čaj-bahče, (çay bahçe znači bašta čaja) koja se nalazi pored ovog stuba, a  mi smo to mesto zvali - čaj na groblju. A zašto, saznaćete sami ili ćete kasnije pročitati ;) Nakon toga usledilo je prvo degustiranje donera od piletine (tavuk döner). Doner je nešto slično girosu. Ne mogu da se setim koliko je tada koštao, isuviše smo bile gladne da bi o tome razmišljale, ali cene su u tom delu malo više pa je moguće da je bio 7 lire što je oko 3,5 evra, a to je baš mnogo. Kasnije smo nalazili i za 4 lire.

 

Pune utisaka otišle smo u hotel i jedva čekale da obiđemo najveće znamenitosti Istanbula.

Drugi dan smo obilazili must see znamenitosti sa vodičem. Obišli smo Sultanahmet deo na kome se nalazi prostor nekadašnjeg veličanstvenog Hipodroma na kome još uvek stoje Egipatski obelisk, Konstantinov stub i Zmijski stub. Zatim prostrani Sultanahmet trg, Aja Sofiju, Topkapi palatu, Plavu džamiju (džamija sultana Ahmeta), a imali smo vremena i za „Arasta“ stari bazar koji se nalazi iza Plave džamije. Hehe, sada sam se setila sjajnog trgovca iz tog bazara.. smejali smo se, fotografisali.. ludo smo se provele tetka i ja :D

Posebno me je oduševilo to što gomila mladih ljudi sedi u hladu nekog drveta i uživa u danu/čita knjigu/kucka na laptopu u parkiću između Plave džamije i Aja Sofije.

Pogled na Plavu džamiju ispred Aja Sofije

Evo, ovako.. Plava džamija, Aja Sofija i Topkapi palata toliko fasciniraju svaka na svoj način, da je nemoguće da vam o tome pišem u ovom tekstu. Ova tri objekta + Dolmabahče palata su nešto što morate videti i to baš ovim redosledom. Pisaću vam o ovome u posebnom tekstu. A pisaću vam i o prednostima putovanja u sopstvenoj režiji.

Sutra dan smo tetka i ja bile free (slobodne mi nekako višesmisleno zvuči) ceo dan, pa smo ujutru otišle u Bejoglu opštinu (Beyoğlu). To je deo modernog Istanbula na kojem se nalazi čuveni Taksim trg. Otišle smo busom (jako se lako snalazi, o tome ću pisati drugi put) Ataturkovim mostom smo prešle Zlatni rog i izašle na Taksimu. Jaaaooo kad se setim kako je tetka vrištala od sreće.. i ja sam! Sjajan osećaj! Gomila ljudi, svašta interesantno za videti  i probati u Istiklal ulici, sjajna energija.

Trg Taksim

Mi smo, u stvari, krenule da nađemo „Muzej nevinosti“ o kojem sam pisala u prethodnom tekstu. Našle smo kuću u ulici Čukurdžumla (znate priču...), a posle smo uživale u hrani i ispijanju čaja. 

Interesantna stvar je da je moja drugarica sa svoje dve drugarice u isto vreme bila u Istanbulu, ali u hostelu na azijskoj strani. Zaboravila je punjač za mobilni, pa se nismo mogle dogovoriti da se vidimo, a bilo je i skoro nemoguće da se snađemo u potpuno nepoznatom, ogromnom gradu. E, pa srele smo se! Verovali ili ne, u sred katoličke crkve (crkva Sveti Antonio).  

Ali to nije sve...

U Istanbulu je bila i tetkina drugarica i meni mnooogoooo draga osoba sa kojom smo se posle našle kod Kapali čaršije (Kapali Çarşı- natkrivena tržnica; isto must see mesto) i pile čaj na groblju (ono naše mesto) i pušile nargile. (da, kao ja sam pušila nargilu :D dobrooo, one su pušile, ja sam se samo slikala)

Uveče smo organizovano išli u noćno razgledanje azijske strane Istanbula, išli smo na vidikovac Čamlidža (Çamlıca). U Aziju smo prešli čuvenim Bosforskim mostom i to je bio moj prvi pud da sam u Aziji :) Pogled je prelep a sutlijaš (sütlaç) je preukusan. Postoji Çamlıca gazoz - gazirano piće raznih ukusa koje proizvodi firma Ülker. Pričaću vam o ovoj firmi nešto malo u nekom od narednih tekstova.

U svakom slučaju, veče je bilo prelepo, ali  smo jako malo Azije videli... to je bilo to od Azije ovaj put.

Došle smo na polovinu našeg putovanja, dosta smo videle i mnogo toga nas je još čekalo... malko se dvoumim da li ovde da presečem tekst, pa da objavim u dva puta, ali neka.. nastavljam.

Treći dan smo išli u vožnju Bosforom. Bila sam do sada na nekim krstarenjima i smorila se ali ovo je bilo prelepo! Uuuh, sada već upadam u rizik da vas smaram sa mojim prevelikim oduševljenjem i euforijom, ali zaista je tako.  Preporučujem vam da iz ovog ugla vidite Istanbul. Toliko prelepih zgrada, kuće, objekata, brodova... možete da vidite sa broda vozeći se 2 sata Zlatnim rogom i Bosforom a u jednom momentu osetićete jak miris Mramornog mora. Brodovi se koriste i za brži transport sa azijske na evropsku stranu. Ovaj put ću samo reći da karta za prevoz košta 1.75 lire (oko 90 centi) a da turistička vožnja od 1,5-2 sata košta oko 5 evra.

Jeste da se ovde mnogo razotkrivam, ali neću vam pisati kako sam provela veče.. rećiću vam samo da sam opet bila na Bejoglu, da sam imala prelepo veče i da sam jela cheesecake od čokolade.

Istiklal ulica (Sloboda)

Dok smo se tetka i ja spremale za spavanje čule smo muziku koja je dolazila sa ulice. Na naše oduševljenje to su bili ulični svirači. Hehe, da znate kakva se atmosfera napravila :D Mnogi su izašli na terasu i bacali im pare, i tetka je, a poručila je i pesmu – Mustafa,  koju su nam i odsvirali. Veselo, veselo!

Sutra dan, poslednji ceo dan u Istanbulu, počeli smo odlaskom na Bešiktaš opštinu (Beşiktaş) u posetu Dolmabahče palati (Dolmabahçe – puna bašta; sarayı - palata), poslednjoj rezidenciji turskog sultana. Ova velelepna građevina koje je uređena u stilu Baroka, Rokokoa i imperijalnog turskog stila ukrašavali su brojni lokalni i evropski umetnici i zanatlije. Turiste ostavlja bez daha, a kada je spomenete lokalcu rećiće vam iz topa sa tugom u glasu kako se Turska mnogo zadužila da bi izgradila ovu palatu... U svakom slučaju je morate videti, prelepa je i zato preporučujem da je ostavite za kraj.

Veče sam provela na, meni najlepšem delu Istanbula, Ortakoju (Ortaköy). Šta je to tako čarobno na tom mestu volela bi da sami otkrijete, ali ja znam da sam tada shvatila da sam zaljubljena u Istanbul. Hmm, mada sam stava da se ne zaljubljuje u grad nego u ljude/osobe ili osobu.

Ortakoj

Našem magičnom boravku u Istanbulu je došao kraj, rastank je bio težak... Ujutru smo napustili hotel i obišli još jednu važnu znamenitost- Vaseljensku patrijaršiju. Posle svega što smo videli ona ne ostavlja bez daha, ali interesanto je bilo jer je bila nedelja pa smo stigli na službu. Bila je baš gužva. Moja preporuka je da je obiđete nedeljom ili kada je neki svetac, čula sam da nekada neće da puste turiste, a tada je sigurno otvorena.

Seli smo u bus, i sa 35°C smo došli u Srbiju na 3°C. Put nije bio naporan, ali temperaturna razlika jeste. Inače nije tako, ali planeta je odlepila, svašta je moguće pa i to da u maju kod nas bude 3°C. U Istanbulu je nešto toplije nego kod nas, mada je diskutabilno pričati o vremenu tamo jer je ogroman grad.

Malo je 5 dana da se obiđe Istanbul, ali dovoljno da poželite ponovo da ga vidite. Drugi dan dok smo se šetali Sultanahmetom znala sam da ću ponovo da odem, ali nisam verovala da ću otići za 6 meseci u neodoljivi, magični Istanbul – grad na dva kontinenta.