Godišnja doba u Istanbulu

Jedno od najčešćih pitanja koja dobijam je kakvo je vreme u Istanbulu u nekom periodu. Ukoliko istražujete po internetu saznaćete da je klima umereno kontinentalna, da su leta vruća i vlažna a zime kišovite a ponekad snežne. Saznaćete i da su najtopliji meseci jul i avgust sa prosečnom temperaturom oko 24⁰C a najhladniji meseci decembar i januar sa prosečnom temperaturom 7⁰C. Daljim istraživanjem saznaćete da je grad prilično vetrovit i da su magle vrlo česte zbog visoke vlažnosti. Da li ste ovakav utisak stekli gledajući fotografije iz Istanbula vaših prijatelja?

Istanbul sam doživela u sva 4 godišnja doba a generalni utisak je da je vreme nepredvidivo, promenljivo ali uglavnom lepo :) Glavna sezona je od aprila do kraja juna, a mnogi preporučuju baš april u vreme festivala lala. Moj savet je da ne planirate put samo spram godišnjeg doba nego da razmislite o više faktora, a da pred put pogledate prognozu čisto da znate šta da spakujete i kako da isplanirate dane. Vrlo preciznu prognozu možete pratiti na internet stranici TT group OVDE  gde ima prognoza za čak 10 dana. Istanbul je ogroman grad, pod uticajem različitih klimatskih faktora pa je praktično nemoguće reći koji period je najpovoljniji za posetu u odnosu na vremenske uslove. Ja najviše volim da idem van "sezone" jer tada ima manje turista.

Izvor: Svetska meteorološka organizacija (decembar 2013.)

Možda ove reči umanjuju vašu želju da posetite Istanbul ali nemojte da vas zavaraju ovi statistički podaci. U praksi vremenske prilike su daleko lepše i prijatnije. Jedne godine sam bila u vreme festivala lala i pocrnela, sledeći put je bilo sunčano ali jako vetrovito – toliko da smo bili u šalevima i nismo mogli stajati pored obale. Jedne godine sam bila krajem novembra - šetali smo u kratkim rukavima, a jednom sam početkom decembra bila u zimskoj garderobi i pod kišobranom. Jednu godinu sam dočekala u Istanbulu, vreme je bilo divno – sedeli smo u baštama i sunčali se. Jednom sam krajem jula bila u Istanbulu i bilo je prijatno. Dakle, Istanbul je divan grad u sva četiri godišnja doba, važno je samo da se pripremite na promenljivo vreme, pogledate malo prognozu, spakujete različitu garderobu i isplanirate put spram toga. Istanbul je ogroman i pun sadržaja pa ćete svakako svoje istraživanje grada prilagoditi vremenskim uslovima – ako je pretoplo provedite dan na ostrvima ili u krstarenju, ako je kišovito onda u muzeju (retko ceo dan pada kiša), ako duva vetar muvajte se po gradu a izbegavajte obalu. Ja sneg u Istanbulu nisam videla ali koliko je on redak (pogotovo u turističkom delu koji je blizu obale) govori u prilog oduševljenje i iznenađenje mojih prijatelja iz Istanbula koji na društvenim mrežama kače fotografije snega od par centimetara.

U svako doba godine vreme u Istanbulu je lepše i toplije nego kod nas i zato je doček nove godine prilično primamljiv.

Srećan put i lepo vreme želim :)

MaraOz Photography

Sabiha Gokčen / Sabiha Gökçen

U Istanbulu postoje 2 međunarodna aerodroma – Ataturk, koji se nalazi na evropskoj strani  i Sabiha Gokčen koji se nalazi na azijskoj strani, međutim ovo nije priča o aerodromima, ovo je priča o Sabihi Gokčen – prvoj ženi koja je bila pilotkinja borbenih aviona u istoriji vazduhoplovstva.

Mnogi su me pitali za aerodrom čije ime često nisu znali da izgovore, a ja verujem da su se i zapitali šta je to Sabiha Gokcen. Kako u Turskoj sve što je značajno i grandiozno ima veze sa Ataturkom - tvorcem moderne Turske (i mnogo više od toga), lako bi se mogli zapitati kako to da se aerodrom ne zove Ataturk 2, vrlo jednostavno – Sabiha Gokčen je Ataturkova ćerka.

Ali ne, ovo nije još jedna priča o tatinoj ćerki, jer je Sabiha jedna hrabra žena koja je sama sebi stvorila put.

Postoje razne teorije o njenom poreklu ali jedna stvar je činjenica- Sabiha je bila siroče koja je sa 12 godina zatražila da razgovara sa Ataturkom dok je bio u poseti njenoj školi u Bursi, nakon što je čuo njenu životnu priču Ataturk je odlučio da je usvoji i time je ona postala jedna od osmoro dece koje je on usvojio.

Nakon što je donet Zakon o prezimenima čime su uvedena prezimena u Turskoj, Ataturk je dao Sabihi prezime Gokčen (Gökçen) što zanči „pripada nebu“ (Gök znači nebo). Prezime je došlo pre njene strasti za letenjem što znači da ga nije dobila zbog zanimanja nego po Gokčen Efeu –turskom narodnom heroju koji je izgubio život u Turskom ratu za nezavisnost.

Njen prvi susret sa avionima bio je u maju 1935. godine na aeromitingu na ceremoniji otvaranja škole letenja “Türkkuşu” (turska ptica), gde se oduševila i, kako kažu, gde joj je Ataturk predložio da krene u školu. Nakon što je dobila dozvolu za pilote, otišla je na trening u Rusiju sa još 7 muških studenata. Sledeće godine kreće na Vazduhoplovnu akademiju kako bi postala prvi ženski vojni pilot u Turskoj.

Prva vojna operacija u kojoj je učestvovala bila je na području Darsima u unutrašnjosti Turske. Tokom svoje karijere učestvovala je u mnogim bitkama, dobila razna priznanja, obučila buduće pilote i na kraju postala članica upravnog odbora Turske vazduhoplovne asocijacije.

Bila je izabrana kao jedina žena pilot za plakat "20 najvećih vazduhoplovaca u istoriji" koji je Američko vazduhoplovstvo objavilo 1996. godine.

Kao što sam rekla, postoje razne priče o njenom poreklu a jedna od njih je da joj je otac bio Jermen a majka Bosanka.

Sabiha Gokčen je rođena 21. marta 1913. a preminula 22. marta 2001. godine – dan nakon svog 88 rođendana.

Sabiha Gokčen zaslužila je svoje ime u istoriji jer je sa samo 23 godine postala borbena pilotkinja, letela je sa 22 različita tipa letelica, sa preko više od 8000 sati leta od čega 32 u vojnim opracijama.